Упознајемо природу на љепши и једноставнији начин

Настава данас подразумјева употребу савремених технологија и примјену нових метода рада. Наставник треба да је креативан и иновативан како би анимирао ученике. Пројекти, радионице, презентације, такмичења, израда паноа олакшавају стварање критичког мишљења и поливалентне личности дјетета.

Успјешан ученик је одличан у школи, учествује у ваннаставним активностима, тренира спорт и побјеђује на такмичењима, инструмент и похађа курс страног језика.

Реалност је да школа губи васпитну улогу на рачун образовне а свака сљедећа свршена генерација изази са оскудинијим функционалним знањима.

Од истинских вриједности смо све даље а склони смо да за то кривце тражимо у сваком осим у свом дјеловању. Наставници у родитељима и дјеци, дјеца у наставицима и родитељима, родитељи у дјеци и наставницима и тако се затвара круг преношења одговорности.

Освојити неки планински врх са ђацима је начин да се искорачи из тог круга. Родитељи имају мало времена за своји дјецу али су свјесни да док викендом раде дјеца проводе вријеме без надзора, најчешће на телефону и зато ће радо потписати сагласност за организаван одлазак дјетета на планину.

Велики број ученика су чланови спортских друштава и викенде проводе на такмичењима у земљи и иностранству. Викенд је и вријеме за учење али неријетко је вријеме које се проведе на телефону уз видео – игрице.

Нису сви талентовани за спорт али физичка активност је неопходна сваком дјетету. И за оне које не краси такмичарски дух, и за оне који се теже уклапају а желе да се друже, и за оне који немају жељу за доказивањем, и за оне којима школа и не иде баш а и не маре због тог, планинарење је прави избор. Да се проведе један дан на палнини, у природи, у друштву, да те нико не оцјењује и не тражи твоју пажњу.

За планинарење није потребна скупа опрема и посебна припрема. Довољно је имати дубоке ципеле, слојевито се обући, у ранац ставити нешто

хране и доста воде. Све остало што понестане или се заборави може се позајмити. Кондициона припрема такође није потребна јер се она се стиче на планини, неосјетно, у вашем одабраном друштву. Могуће је и да се осамиш дио пута ако то желиш. Водичи се брину да нико не иде испред њих, упућују нас да пратимо планинарске маркације, да се у појединим дионицама стазе иде у колони, да нема гуркања. да нико не остане и не залута.

Уочи се понека биљка и животиња коју дјечија граја није успјела да заплаши, покушавају се одредити стране свијета и тако се пјешачењем најбоље упознаје природа планине. Освајањем врха акција није завршена јер ништа мање није интересантна вожња аутобусом, у поласку се добро пјева у повратку слатко спава. Кући се враћамо задовољни, чак и они који су на најтежем успону рекли: „Никад више!“

Најчешће се због умора фотографије размјењују тек у понедјељак, задовољство се не крије, новајлије се питају зар је могуће са лакоћом препјешачити толики пут. Биће и оних који су се покајали, али велика већина ће питати: „Када и гдје идемо сљедећи пут“!?

Уз обећање да ће пјешачити у друштву својих вршњака, на планинарење су добро дошли и родитељи ђака.

Ово је позив колегама просвјетним радницима, да нам се са својим ђацима придруже. Уз мало добре воље могуће је организовати и наставу на терену.

Планинарски походи за ученике Оснивне школе „Никола Тесла“ постали су традиционални.

Учешћем на једнодневној планинарској акцији „Поход на Ступље“, 2017. године када смо препјешачили 18 километара преко Љубића, кући се вратили блатњави али пуни утисака, почиње дружење са новоснованим прњаворским планинарским друштвом. Водич задужен да ђацима буде све потаман како би максимално уживали у пјешачењу увијек је био Урош.

Фотографије свједоче да људи не нестају својом смрћу, да живимо док има оних којих нас памте, кроз дјела и идеје које остављамо.

Након двије године паузе изазване пандемијом учествовали смо на традиционалном планинарском походу „Поздрав прољећу“ на Козари. Почетком јуна пењали се до Паљеника, највишег врха планине Влашић

(1943м). У месецу септембру, посјетили споменик природе другог реда пећину Растушу и упознали се са њеном околином. Ова шетња је поред едукатиног имала и хуманитарни карактер. Михољско љето смо искористили да боље упознамо нашу планину, пјешачили смо преко Љубића до манастира Ступље. Међународни дан планина, 11. децембар, био је повод да посјетимо село Ваган и истоимену пећину у околини Шипова.

За организацију акција и безбједност свих учесника ту су увијек наши водичи: Слободан, Ацо, Весна, Бојана, Дејо, Вања, Срђо. Ништа од овог се не би десило да нам родитељи ученика нису указали повјерење.

ДОК ЖИВЕ ИДЕЈЕ

Неостварена идеја проф.др Милоша Мишковића, била је да покрене обнову у рату оштећене зграде на висоравни (пољу) Гвозно испод Трескавице коју су користили студенти Природно – математичког факултета Сарајево за потребе теренске наставе. И као пензионисани професор није одустајао од својих идеја, подстицао је младе да уче, подржавао њихове идеје. Своја широка познанства је користио да спаја људе сличних интересовања. Урош Шушак, представник новооснованог планинарског друштва, пун ентузијазма, марљиво је радио на реализацији својих идеја. Они су били наша повезница. Обојица су жељела да прича о планинарењу заживи. Наша школа живи ту идеју ево већ шест пуних година.

„Где ја стадох – ти ћеш поћи“

„Што не могох – ти ћеш моћи“

„Куд ја нисам – ти ћеш доћи“

„Што ја почех – ти продужи“

„Још смо дужни – ти одужи“.

( „Светли гробови“, Јован Јовановић Змај)

МОЈ ГРАД МИСЛИ ЗЕЛЕНО

Планинарско алпинистички клуб „Скитнице“ и Планинарско друштво „Адреналин“ из Теслића као партнери реализују пројекат „Мој град мисли зелено“ који се изводи у склопу пројекта „Јачање зелене мреже у БиХ“ уз финансијску подршку Амбасаде Републике Италије у БиХ и суфинансирање Развојног програма Уједињених нација у БиХ.

Пројекат подразумјева чишћење обале језера Дренова и обале ријеке Усоре. Уређење нове планинарске стазе на Љубићу, постављање клупа и инфо табли, као и акцију пошумљавања. У свим активностима акценат се ставља на анимирању мадих.

У склопу пројекта одржана су и предавања за грађанство у Теслићу и Прњавору, на тему екологије и зелене транзиције.

Александра Вукајловић, наставник биологије

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*