Dr Stamenko Šušak: Godišnje uradim i do 300 operacija na otvorenom srcu

Prof. dr sci. med. Stamenko Šušak je priznati kardiohirurg koji je rođen u Prnjavoru, u kojem je odrastao, i pohađao osnovnu i srednju školu.

Profesor je hirurgije, kardiohirurgije, medicinske etike i palijativne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Direktor je Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Kardiohirurg je i u Međunarodnom centru za kardiovaskularne bolesti MC “Medicor” u Sloveniji. Član je Njujorške akademije nauka, Svepravoslavnog Bioetičkog Komiteta Vaseljenske Patrijaršije i Bioetičke Komisije Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve. Počasni je član Međunarodne policijske asocijacije, Evropske policijske asocijacije i Međunarodne asocijacije šefova policije. Oženjen je Smiljkom i otac je četiri ćerke.

Rođeni ste u Prnjavoru. Nakon završene osnovne i srednje škole otišli ste na školovanje u Novi Sad i tamo ste ostali svo ovo vrijeme. Pored brojnih obaveza koje imate, koliko Vas put uspije dovesti do rodnog Prnjavora?

-Da, to je bilo pre 29 godina. Dani prolaze, meseci se samo nižu, a godine postepeno prestajete da brojite. Detinjstva se sećam samo kada dođem u Prnjavor, a to je – nažalost – sve ređe i ređe. Sve je više obaveza, što privatnih, što poslovnih. Moj posao zahteva celog čoveka. Nemate radno vreme, zbog čega veoma često ispaštaju moji najbliži, supruga i deca. Već godinu dana sam direktor Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, tako da je to još jedna obaveza više, jer rukovodite sa oko 200 ljudi. Uz svakodnevne veoma složene i visokorizične operacije na srcu i rukovođenje ovom eminentnom ustanovom, kao i obaveze na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, ali i veoma česte, mesečne odlaske u Sloveniju, gde takođe obavljam veliki broj operacija na srcu u prestižnom Međunarodnom centru za kardiovaskularne bolesti MC Medicor, dan postaje veoma kratak. Naravno tu su i veoma česta putovanja na simposione, kurseve i kongrese. Sve to je velika prepreka mojim dolascima u Prnjavor. Naravno, čim osetim potrebu ili me put nanese, obavezno dođem da obiđem grob pokojnog oca, da vidim majku i da se vidim sa prijateljima. Sa druge strane, metafizički sam, u svom srcu i duši, sa svima njima i sa našim lepim gradom u svakodnevnom kontaktu.

Radite veoma težak posao. Svaki dan izvodite operacije na srcu. Mogli bismo reći, svaki dan držite nečije srce u rukama. Koliko danas ljudi posvećuju pažnju svom zdravlju, a naročito kardiovaskularnom sistemu?

-Postavili ste jako teško pitanje. Svakodnevno radim jednu do dve operacije na srcu. Nekada se pitam, da li uopšte ima zdravih ljudi. U ambulantama i poliklinikama stalno teče reka ljudi. Svakodnevno se izvode visoko sofisticirane dijagnostičke procedure i sve to nam nekako ukazuje da se ljudi brinu za svoje zdravlje, jer dosta njih želi da se pregleda i leči. Sa druge strane, kada vidite da ima dosta gojaznih ljudi, pušača, alkoholičara (nažalost sve ih je više i više) i drugih koji ne mare za svoje zdravlje, dolazite do sasvim suprotnog zaključka. Čovek, tako izgleda, ima nešto suicidalno u sebi, po principu dok se živi, živi se.

Naši sugrađani i ja se sjećamo Vaših gostovanja u emisijma na Kanalu 3. Ako se ne varam, bili ste najmlađi doktor medicinskih nauka u oblasti kardiohirurgije?

-I to je bilo davno. Pre 11 godina. Čak su me neke Vaše kolege uvrstile u znamenite prnjavorce. Nedavno je izašao neki tekst, u kojem su navedene sve poznate ličnosti koje su rođene u Prnjavoru. Među njima i ja. Imponovalo me je sve to, ali sebe zaista ne bih mogao svrstati u tu grupu. Sve što sam postigao mogu da zahvalim Bogu, Koji mi je još u detinjstvu ukazao na talante i usadio mi ljubav prema budućem pozivu. Naravno, majci koja mi je dala dosta retko ime, koje vas stalno nagoni na postojanost i neumoljiv trud i upornost. Na kraju i pokojnom ocu, koji mi je svojim primerom pokazao šta znači ljubav prema pozivu. Dakle, sve što sam postigao dugujem Njemu i drugima. Sada ostaju samo nada i vera da ću opravdati sve darove koje sam dobio na doživotnu upotrebu.

U jednom intrevjuu ste rekli, da  sa 43 godine ste imali iskustvo na preko 4.000 operacija na otvorenom srcu. Kolika je ta brojka danas?

-Kardiohirurgija je veoma težak zanat. Kao što rekoh, celog vas uzima. Svaki dan ste u operacionoj sali. Zaboravite na dnevne, mesečne i godišnje cikluse. Jednoga dana se samo probudite i iznenadite se statističkim podacima. Većina kardiohirurga više ni ne računa broj operacija. A računica je veoma jednostavna. Godišnje uradim između 250 i 300 operacija na srcu.

Koliko ste najviše sati proveli radeći jednu operaciju?

-Ranije su operacije na srcu trajale duže nego danas. Od 6 do 8 sati. Danas je tehnologija uznapredovala, ali – i to moram da navedem – postoji i nasleđeno kolektivno iskustvo i individualno usavršavanje u najeminentnijim svetskim kardiohirurškim ustanovama, tako da prosečna operacija kod većine kardiohirurga traje 2 do 3 sata.

Da li ima dosta pacijenata iz opštine Prnjavor koji su Vam se obraćali za pomoć?

-Svake sedmice operišem nekoliko pacijenata iz Republike Srpske. Neretko su to, nažalost, i naši sugrađani. Svakodnevno primam pozive i medicinsku dokumentaciju sa Paprikovca. Često se radi o veoma teškim i sa kardiohirurške strane zahtevnim pacijentima. Trudim se da svi oni što pre dođu na operacioni sto.

Kakvi su Vam planovi za budućnost?

-Život me je naučio da ništa egzistencijalno ne planiram. Molim se za zdravlje i duhovni napredak. Sve ostalo dođe samo po sebi.

Prnjavor.info – Zoran Ančić