TUGA DVEJU PRNjAVORČANKI: Danas bi naša deca imala 24 godine

Čemerna sudbina dveju Prnjavorčanki, majki banjalučkih beba. Maida i Milena nisu stigle ni imena da im daju.

ČEMERNU sudbinu s neprebolnom ranom majke koja je izgubila tek rođeno čedo, dele Prnjavorčanke Maida Ćuran (46) i Milena Sandić (57). One su majke dveju od 12 banjalučkih beba koje su postale deo srpske tragične istorije ispisane u porodilištu grada na Vrbasu juna 1992. godine. Savet bezbednosti UN tada nije dozvolio let aviona koji je trebalo da iz Beograda dostavi kiseonik za bolnicu u Banjaluci. Maida je rodila sina, a Milena ćerkicu. Nisu stigle ni imena da im daju…

Spaja ih i to što su, pored “banjalučkih zvezdica”, izgubile još po jednog bliskog člana porodice – Mileni je poginuo muž krajem maja 1995. na Ozrenu, a Maidi je još jedno dete umrlo na porođaju.

– Danas bi naša deca imala 24 godine! Naša nesreća je što smo ih rodile kada svetski moćnici tog vremena nisu imali razumevanja da pod njihovom kontrolom dođe neophodna pošiljka kiseonika kako bi bebe bile spasene – pričaju Milena i Maida, kojima večno sećanje na neprežaljenu decu pruža spomen-obeležje “Život” u Banjaluci.

Maida Ćuran danas živi u prigradskom naselju Konjuhovci sa suprugom Nazifom i dvadesetogodišnjim sinom, detetom s posebnim potrebama. Ranu koju nosi zbog izgubljenog tek rođenog deteta, kaže, nikada neće zalečiti.

– Mene su otpustili, a dete je ostalo u bolnici. A onda sam dobila telegram iz bolnice da je dete umrlo. To je bila druga beba koju sam izgubila – priča Maida, koja se iz Slovenije vratila sa suprugom u Konjuhovce po završetku rata u BiH.

POSETA Milena Sandić (u sredini) sa predstavnicima “Ujedinjene Srpske”

Po povratku, rodila je sina, dete s posebnim potrebama. Od stečenog prava za majke jedne od 12 “banjalučkih zvezdica” prima 150 maraka. I ona i suprug rade u prnjavorskoj fabrici obuće “Sanino”, pa nekako namiču za život.

Slična sudbina pogodila je i Milenu Sandić, koja je takođe telegramom obaveštena o smrti novorođenčeta. Ali tu nije bio kraj Mileninim nevoljama. Suprug Radomir, pripadnik Vojske RS, krajem maja 1995. godine je na Ozrenu nestao u borbama s mudžahedinima. Pronađen je i sahranjen 18 godina po nestanku. Poput sugrađanke Maide, skrhana dvostrukim bolom, uspela je da othrani i na noge podigne dvoje dece iz braka s Radomirom. Danas u Drenjiku živi od skromne penzije koju prima po osnovu pogibije muža i smrti tek rođenog deteta.

MAJKE HEROJI

Maida i Milena kažu da ih niko iz vlasti nikada nije posetio, sve dok ih nisu obišle članovi aktiva “Ujedinjene Srpske”. Poseta ih je, kažu, iznenadila i obradovala.

– Cilj naše posete bio je da se upoznamo s problemima i potrebama majki heroja i da utičemo na nosioce vlasti da poboljšaju njihov status u društvu. Sećanje na njihovu ličnu žrtvu koju su podnele zbog nerazumevanja svetskih moćnika naša je kolektivna obaveza – kaže Živko Milijaš, predsednik prnjavorskog OO “Ujedinjene Srpske”.

Večernje novosti – Ninko Đurić