Од СПЦ ротердамске позив добисмо,
обрадовасмо се и позив не одбисмо.
Спаковасмо кофере многе,
припремисмо лаке ноге
„Крајишника“ да нас вози зовнусмо
и на незабораван пут кренусмо!
У срце Баварске у Минхен уђосмо,
свакојаких чуда видјесмо и пиво им пробасмо.
Послушасмо неке легенде и приче
митове старе што на 6. вијек личе.
Пређосмо у земљу вјетрењача и лала,
нанула, птица и чудесних канала.
Дочекаше нас наши душевном силином,
отворише дом, цркву и угријаше топлином
назваше нам Бога и благослов нам дали
уз загрљај велики да смо у њега сви стали.
У Ротердаму видјесмо зграде неке смијешне
прођосмо га, вала, ногама пјешке.
Пословних центара, музеја, крузера бијела,
маркета, мостова, лука, тунела…
До студентског града смо отишли
и ту смо добро покисли.
Али киша нам ни мало није
украла Утрехта чаролије.
Амстердам је шашав сам од себе
само је чекао, нас, мене, тебе…
Каналима испресијецан, на шиповима стоји,
чудеса чудних пун, мора се не боји.
А што не бисмо, у Белгију свратили
и једну чоколаду на брзину смлатили?
Своју заставу и у Генту размотасмо
и у сјећање још лијепих искустава умотасмо.
Још једну мапу треба да искројимо
па земље Бенелукса освојимо.
Луксембург свијетли дочека нас ноћу
и показа своју невјероватну финоћу.
Ту некако и француски смо пропричали
промашили центар ал добро се испричали.
Иако је у ЕУ најмања земља,
заиста је пажње вриједна.
Прођосмо тако држава седам,
култура разних видјесмо на путу
и полако завршисмо своју руту.
Стигосмо у наш најдражи град,
културом стар, у срцу млад,
на своју земљу у своју централу,
у своју драгу Европу Малу!
Велико хвала протојереју ставрофору Душку Дринићу, превознику Бори Тривуновићу, директорима школа Јасмини Малешевић, Милану Вранићу, Дајани Остојић, Сузани Шврака и Тини Раковић.
Prnjavorinfo.com
Be the first to comment