Годишњица ослобођења Прњавора у Првом Свјетском рату

пише: Дарио Топић, проф. историје
Завичајни музеј Прњавор

Тема ослобођења Прњавора у Првом свјетском рату у највећем проценту мало је истражена и мало позната нашим суграђанима и јавности, те се може закључити да је ово један доста непознат дио из прошлости Прњавора. Ипак, историјски извори до којих се може доћи и из којих можемо добити одређена сазнања када је овај догађај у питању, али и оно што је слиједило послије њега, дају нам за право да га посматрамо као свијетао, частан и узвишен. Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године увешће нас у ослобођење, али до њега смо дошли борбом и огромним страдањем нашег етноса.

Одмах по атентату Аустроугарска предузима ригорозне мјере прије свега према Србима у Монархији, у Босни и Херцеговини и самим тим и у тадашњем Прњаворском срезу. Општом мобилизацијом, коју су врло брзо послије атентата предузели, било је обухваћено и српско мушко становништво Прњавора и његове околине, али и становништво других народности. Већина их је одмах упућивана на војну обуку у Беч, Линц, Пешту и друга мјеста, а Прњаворци су у највећој мјери упућивани у Линц. Након што су прошли обуку, слати су на фронтове према Србији, Галицији односно Русији и Италији. Управо у томе су многи видјели своју шансу да пребјегну на страну Србије и Русије, да се предају, да формирају и ступе у добровољачке одреде. Учествујући у ратним операцијама, Прњаворци су се касније као и многи дуги предавали или пребјегли на страну Србије или Русије, а постоје подаци о Прњаворцима који су се борили и на Сочи, на Италијанском фронту.
Ускоро ће доћи до формирања добровољачких одреда, најприје у Нишу након августа 1915. године, а потом, након јануара 1916. године, у Одеси се формира Прва српска добровољачка дивизија која је у свом саставу имала двије бригаде. Ускоро ће бригаде бити упућене на Солунски фронт и то преко три правца. Преко Добруџе гдје ће учествовати и у борбама. На том фронту погинуће најмање двојица Прњавораца за које постоје подаци. Прва бригада добровољачке дивизије је преко Русије, Сјеверног мора, Норвешке, Енглеске, Француске и Средоземног мора стигла у Грчку, а друга је имала далеко тежи и дужи пут. Преко Русије упутили су се на исток, домогли се Владивостока и Корејског полуострва, прошли су Јапанско и Кинеско море, затим Сингапур, прошли су Цејлон и Индијски океан, Црвено море, Суецки канал и стигли у Солун средином марта 1918. године.

Када помињемо солунске добровољце и уопште добровољце са простора некадашњег Прњаворског среза који су се борили у ослободилачким ратовима 1912 – 1918. године, можемо бити поносни и рећи да је преко 160 добровољаца, за које постоје конкретни подаци, учествовало у поменутим ратовима. Ти подаци не односе се само на име и презиме већ и на податке гдје су се борили, којем одреду или војној формацији су припадали, који су чин носили, да ли су одликовани и којим орденом, да ли су били рањени, гдје су погинули, гдје су нестали, гдје су сахрањени. Такође, многи су погинули, били рањени или вријеме провели по многобројним логорима у Русији, Италији, Србији итд.

Највише добровољаца имамо из села Штрпци, Поточани, Илова, Вијачани, Мравица, Кремна, Гаљиповци, Дренова, Кокори, Хрваћани, Отпочиваљка, Орашје, Смртићи, Црквена, Просјек, Мрачај, Млинци, Усрповци и из самог Прњавора. Такође, ту су и добровољци из села која су некад улазила у састав Прњаворског среза, а која данас нису у саставу општине Прњавор. То су села Ножичко, Кришковци, Мартинац, Пријебљези, Друговићи, Кољани. Такође, један дио је долазио из тадашњег Босанског Свињара односно данашњег Српца. На ова мјеста која данас нису у саставу општине Прњавор, отпада око 30 бораца. Посебно треба нагласити да списак добровољаца није потпун и да се даље требати радити на прикупљњу података.

Свакако је вриједно напоменути да је неколико становника Прњавора и околине сахрањено на Зејтинлику у Солуну, да имамо борце са подручија општине Прњавор одликоване орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Многи борци су се послије рата, на позив краља, јављали како би добили земљу и обвезнице. Највише их је земљу добило у Панчевачком риту, у Српској Црњи, у другим дијеловима Баната, затим код Бањалуке и у другим мјестима. Већина њих никада није ушла у свој посјед, а Други свјетски рат је донио промјену друштвено – политичког система када су ови борци у потпуности стављени на маргину државног живота и интереса. Законом о ликвидацији аграрне реформе коју је Србија донијела 1947. године, добијена земља им је одузимана.

Прњавор је ослобођен прије 105 године, на Аранђеловдан 21. новембра 1918. године када је српска војска ушла у Прњавор. Дана 27. новембра 1918. године на тзв. Брашненој пијаци у Прњавору (данас Трг српских бораца) одржан је народни збор на којем је донесена Резолуција о прикључењу прњаворског среза Србији. Такву одлуку донијело је још 27 срезова у Босни и Херцеговини.

У прњаворској Цркви Светог Великомученика Георгија 1928. године одржано је благодарење поводом десетогодишњице пробоја Солунског фронта.

У Прњавору постоји Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918, њихових потомака и поштовалаца, чији је основни задатак његовање и одржавање културе сјећања на овај славни период српске историје, те прикупљање даљих података о добровољцима ослободилачких ратова 1912 – 1918. година са подручја Прњавора.

Као удружење које се бави очувањем успомене на значај Великог рата у српској историји и његовог доприноса и лоцирања, те постављања у контекст ослободилачких ратова које је наш народ вијековима водио, Удружење посебан акценат ставља на допринос наше локалне заједнице и на учешће њених становника, наших славних предака, у том догађају. Из тог разлога Удружење је сматрало за своју посебну дужност, покренути пројекат проучавања тог времена и догађаја са аспекта и позиције наше локалне заједнице. У вези са тим ово Удружење је покренуло пројекат под називом “Историја Прњавора у Великом рату” који је подржао и Град Прњавор.

Истраживање једне теме захтјева контактирање и истраживање архивских установа, консултовање и увид у изворе и литературу преко којих се посредно или непосредно може доћи до историјски закључака и чињеница. Пројектни тим је у протеклом периоду своја истраживања базирао углавном на архивској грађи Архива Републике Српске, те на прибављању других извора и литературе из којих би се могло доћи до конретних информација из којих би се касније, историјском методологијом, добила јасна слика о учешћу становника тадашњег прњаворског среза у Великом рату. Крајњи циљ Удружења је израда монографије на поменуту тему.

Данас ће у Цркви Светог Великомученика Георгија у Прњавору, бити служена литургија на којој ће се одржати парастос и помен за погинуле, а испред Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918, њихових потомака и поштовалаца и Завичајног музеја Прњавор на телевизији К3 биће одржана кратка емисија о Прњавору у Првом свјетском рату и његовом ослобођењу.

Слава и вјечна захвалност борцима палим у добровољачким ратовима од 1912. до 1918. године.

* на фотографијама:
– Прњавор тога времена.
– На брашненој пијаци у Прњавору (данас простор Трга српских бораца) 27. новембра 1918. године донесена је одлука o присаједињењу Прњаворског среза Краљевини Србији. Печат Одбора Народног вијећа у Прњавору.