Обновом зграда у којима су смјештени Завичајни музеј и дио Градске управе у Прњавору, изграђених у вријеме аустроугарске владавине на овим подручјима, и поновним постављањем канделабара, још једног од упечатљивих симбола, постепено се враћа некадашњи сјај градског језгра Прњавора.
Приредила: Тамара Стојановић
ПРЊАВОР, 30. НОВЕМБРА /СРНА/ – Постављањем нове фасаде, обновом крова и столарије, и додавањем неколико вањских детаља карактеристичних за аустроугарски архитектонски стил у потпуности је освјежен вањски изглед зграде у којој је крајем 19. и почетком 20. вијека био смјештен хотел Штерн, а данас дио Градске управе Прњавор.
У пројекат који финансира Град Прњавор до сада је уложено 400.000 КМ, а у плану је и унутрашња адаптација објекта.
Овај објекат се састоји од подрума, приземља, спрата и поткровља који су и данас у употреби. Зграда је у највећој мјери задржала првобитни изглед, али се претпоставља да је од времена изградње до данас, посебно након Другог свјетског рата, унутрашњост објекта преграђивана.
На источном дијелу зграде налази се главна фасадна површина са улазним степеништем и богато украшеним, у дрвету изрезбареним вратима, док сјеверна, јужна и западна фасада нису украшене.
Прозори у приземљу украшени су геометријским мотивима једноставније израде.
На овом објекту који представља лијеп и цјеловит примјер аустроугарске архитектуре три централна прозора првог спрата завршавају се троугластом пирамидалном основом, док простор између њих украшавају двије правоугаоне површине украшене флоралним мотивима винове лозе.
По два прозора горњег спрата источног дијела зграде богато су украшени геометријским мотивима и завршавају се полукружном основом.
Изнад десног и лијевог прозора централног зида налазе се два већа кружна мотива са осам правоуганох украса који се завшавају у облику стрелице.
Како је у изјаву Срни рекао професор историје Дарио Топић уз обнову аутентичног спољњег изгледа зграде циљ је био да се врате три, четири изворна детаља из доба изградње која су временом и пренамјеном објекта претрпјела одређене измјене што се могло утврдити на основу старих фотографија и докумената.
Он је појаснио да је на предњој страни зграде дио у поткровљу био богато украшен дрвеним мотивима испреплетене винове лозе који се завршавао лијепим вертикални стубом и чинио је украсни дио крова, а присутни су били и дрвени украси, тзв. “керице” које су красиле рубове крова са свих страна што је био чест мотив заступљен на зградама изграђеним у то вријеме.
“Намјера је, такође, била да фасада зграде која је у новије вријеме била сива буде враћена у двије изворне боје тониране између браон боје у приземљу и благо розе боје у горњем дијелу зграде са бијелим стубовима и украсима око прозора” , напоменуо је Топић у изјави за Срну.
Он каже да су те боје биле честе на објектима које је на овим просторима градила Аустро-Уграска чему свједочи и један од објеката који чини комплекс старе болнице у Прњавору из 1901. године.
Зграда бившег хотела Штерн у Прњавору према неким подацима изграђена је око 1892. године. Поуздано се зна да је у овом објекту 1904. године био хотел у власништву Николе Маркса, са шест соба, и ту функцију је вјероватно имао до почетка Првог свјетског рата.
Након тога, претпоставља се, зграда је била сједиште ондашњих среских власти у Прњавору, док је у кратком периоду послије Другог свјетског рата у овој згради био биоскоп, а затим је постала сједиште политичких и мјесних служби.
Тренутно су у њој смјештени Стручна служба градске Скупштине и четири одјељења Административне службе Града Прњавор.
Топић каже да је овај објекат који се налази на листи Завода за заштиту културно-историјског насљеђа Републике Српске и БиХ веома интересантан и као дио туристичке понуде Прњавора.
У Прњавору је у сличном архитектонском стилу или маниру урађена и зграда бившег Котарског предстојништва, касније Војног одсјека, а данас Завичајни музеј, која има своју архитектонску, историјску и културолошку вриједност.
“Ова зграда је грађена између 1896. и 1899. године као зграда Котарског предстојништва у Прњавору, а специфичност њене градње, архитектонске одлике и стилови, локација и други елементи чине веома погодан за Музеј. Главним пројектом рестаурације и адаптације који је финансирала општина Прњавор спашен је од пропадања споменик стар више од 120 година и успостављен Музеј као чувара наслијеђа из прошлости за будуће нараштаје” , каже Топић, који је запослен у овој установи.
У Mузеју који је заживио крајем 2020. године посјетиоци могу погледати четири етнографске поставке са око 200 различитих предмета.То је здање у којем дјеца и омладина имају прилику да науче понешто о етнографско-историјском насљеђу и вриједностима завичаја, али представља и полазну основу за туристичку промоцију града.
Своје мјесто у градском језгру у непосредној близини ових здања поново је нашао и раскошни расвјетни канделабар са пет лампи. Првобитно фењери, односно лампе су у свом доњем дијелу имале спремник за течни гас у који је био потопљен фитиљ који се ручно палио. Данас се расвјетни ефекат у лампама постиже системом градске расвјете електричним жаруљама.
Не зна се поуздано када је овај раскошни канделабар са пет лампи могао бити израђен, али се претпоставља да је постављен почетком доласка aустроугарске окупационе власти на ове просторе. Са мјеста гдје је био постављен уклоњен је 1952. године, а обновљен је 2022. године иницијативом Завичајног музеја у Прњавору.
Прњавор би до краја ове године требао добити и савремени објекат у којем ће бити смјештено кино „Славица“ , некадашњи симбол града и омиљено мјесто за окупљање Прњаворчана. Процјењује се да ће реконструкција објекта грађеног између 1930. и 1940. године коштати више од милион КМ.
СРНА
Be the first to comment