НЕПОЗНАТИ ПРЊАВОР: Јово Станковић и ослобођење Прњавора

На Аранђеловдан 1918. године у прњаворску варош је ушла ослободилачка српска војска, а рушењем Аустроугарске монархије Прњавор је ослобођен вишедеценијске окупације која је замијенила ону вишевијековну османлијску.

Прњавор је формално-правно гледано био и дио Краљевине Србије од 27. новембра 1918. године када је Народно вијеће Резолуцијом на великом народном збору усвојио прокламацију присаједињења, па све до децембра 1918. када се ствара Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена.

Присаједињење са Србијом су учинила 42 од 54 среза у тадашњој Босни и Херцеговини, па и мјеста са већинским римокатоличким и муслиманским становништвом.

Проналаском неколико документа директно повезаним са Прњавором, историја Прњавора је богатија за нове факте и тек сада су неке ствари постале много јасније.

Неколико случајно пронађених докумената говори о периоду који се односи на крај Првог свјетског рата и актерима тих бурних догађаја, како за цјелокупан српски народ тако и за малу прњаворску варош. Овдје се осврћемо само на један документ и улогу прњаворског трговца Јове Станковића у догађајима који су претходили ослобођењу и стварању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Документ представља Овлаштење на име прњаворског трговца Јове Станковића, којим се он именује за повјереника Котара прњаворског од стране Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, а издан је у Загребу 5. новембра 1918. године. Документ је значајан јер садржи и печат Народног вијећа Босне и Херцеговине.

Документом се налаже свим цивилним и војним областима да се ставе на располагање именованом повјеренику и мјесном одбору Народног вијећа, те да се повјеренику и одбору Народног вијећа морају ставити на располагање сва средства потребна за одржавање јавног реда и мира.

Извор: Бојан Милијашевић, Лазар Трифковић добротвор Српске Цркве и просвјете, родољуб и историограф, 2021.