VEST o hapšenju i pokretanju postupka protiv premijera Federacije Bosne i Hercegovine Fadila Novalića obigrala je region uz, istovremeno, probuđenu nadu naroda da se pod lupom odgovornosti, ipak, mogu naći i “najduži prljavi prsti” najviših zvaničnika BiH.
Jedna druga, dve i po decenije duga nepravda, međutim, svedoči da pod krovom bosanskohercegovačkih pravosudnih institucija ne stanuje ni gram pravde kada je reč o Srbima i žrtvama iz njihovih redova.
I dok Gordani Tadić, glavnoj tužiteljki Tužilaštva BiH, praktično nije trebalo ni 25 dana da otvori istragu protiv entitetskog premijera i ostalih visokih funkcionera u aferi “nabavke respiratora”, jedan drugi slučaj je “na čekanju” punih 25 godina.
Kako su “Novosti” obelodanile, reč je o jednom od najmonstruoznijih zločina na prostoru ratom zahvaćene bivše Jugoslavije, krajem maja 1995. na ozrenskoj koti Podsjelovo, nad 56 pripadnika Prnjavorske brigade VRS. Teško ranjenim i zarobljenim srpskim borcima domaći i strani mudžahedini, pod komandom Sakiba Mahmuljina, ritualno su sekli glave, ubijali ih maljevima, krampovima, motornim testerama.
Haški tribunal je za zločine na trogodišnju robiju osudio samo glavnokomandujućeg ABiH, Rasima Delića, naloživši pravosuđu BiH da pravdi privede i ostale krvnike. Pred sudom BiH u toku je peta godina maratonskog suđenja jedino Sakibu Mahmuljinu, a upravo je taj najmonstruozniji zločin na ozrenskoj gredi, izostavljen iz optužnice!
Zato, ne treba gajiti iliziju – nema stvarnog zaokreta u pravosuđu BiH, ni posle ekspresnih 25 dana po stavljanju lisica na ruke osumnjičenima u aferi “respiratori”, sve dok su i posle 25 godina na slobodi dželati Srba, ruku krvavih do ramena. Barem ga nema za ovdašnje Srbe.
Ninko ĐURIĆ – Novosti
Velika nevolja nas Srba je u tome što vrlo malo pišemo i znamo o svom stradanju. Nikada je dovoljno pisati, pogotov kada nam na tome zamijeraju naši dušmani, koji na to nisu navikli. A moraće!… Da se odviknu od našeg ćutanja o svom stradanju.
Dosadan si Ninko Djuric i Bogu i narodu vise sa jednim te istim tekstovima a i vi Prnjavor.info sto objavljujete. Jel vi zivite od komentara? Ili nemate sta drugo izvjestavati?
Životom živjeti, nemožeš rat je loš, posle rata i još gore i loše.
Najveći zlotvor i krivac za svo naše stradanje na Ozrenu je klempavi Vlado. Njemu bi trebalo davno suditi za to. Ali ima Boga!
Pravde nema nažalost po pitanju ovog slučaja!!!Izgiboše ljudi u tri navrta ni krivi ni dužni 27.05 21.07 10.09.1995 .POLOŽILI SU SVOJE ŽIVOTE DA ŽIVE KRIMINALCI I PROFITERI!!!OVI KOJI SU IMALI SREĆU DA OSTANU ŽIVI IMAJU PTSP SVAKI DRUGI IMA DIJABETES,SVAKI DRUGI JEDVA SASTAVLJA KRAJ SA KRAJEM.MANJEG GRADA OD PRNJAVORA A VEĆEG LOPOVLUKA NEMA NA DALEKO!!!!
Dobro si ti to napisao Krajišnik!Ali štaćeš tako nas zapalo! Znaju ovi krimosi iz rata i poraća da nema tužilaštva i da ono ništa ne radi i uzimaju od naroda koliko hoće. Ne stiode se ni ukućana ni boga ni naroda. Prokleti se rodili i ostaće za vijeka tako!
Zapalo je tebi između ušiju i guzova!
” Štaćeš” se piše rastavljeno, a kada Boga pominješ upotrebi veliko “B”!
Vrle ti nisi bio na ratištu i ne znaš ti to kakoje i ko je kriv za stradavanje Prnjavorske brigade, a javljaš se kao da si udarao prsa u prsa sa mudžahedinima. Daj bar ti šuti uzmi malo terapije i pjevaj kod svojih ovaca!
E, nisi ti mali vrovac, ti si vrovčina!”Kakoje” piše se rastavljeno.
На данашњи дан прије 26 година почела је офанзива “Брана 94” Црних Лабудова и арапских терориста.
Први на удару је био Мотајички батаљон тачније чета из Смртића под командом покојног Мачка.
Тог дана су заробљена 3 бораца Мотајчког батаљона.
Новица Самарџић,Раде Ђекић и Жељко Гаврић, одведени су команду Лабудова у Какањ.Сва тројица су живи заробљени, Самарџић је убијен у том логору према извјештају Црних Лабудова Алжирац Абу Хилали је убио Самарџића у само одбрани међутим Самарџић је био рањен у ногу и просто немогуће је било да рањен било кога нападне, међутим у извјештају 7 муслиманске стоји да је припадник Црних Лабудова у сред нервног растројства убио Самарџића сјекиром.
Ђекић и Гаврић су пуштени тек у октобру, док је Самарџићево мртво тијело размјењено 4.августа.1994.
Поента је да се сви злочини на простору Возуће приписују страним терористима од којих половина нису живи а друга половина је далеко од БиХ.
Док Махмуљин и остали генерали који су директно одговорни за злочине на подручју Возуће,Озрена, Маглаја, Завидовића, Травника шетају слободно.
Ћекић и Гаврић никада нису позвани да свједоче пред иједним судом као једини свједоци тог злочина.