Митрић: Признање за школу и вишегодишњи предани рад

Просвјетни радници утичу на стварање нових личности, развој друштва кроз образовање будућих генерација и зато морају бити прави узор младима. Вања Митрић, наставник музичке културе у Основним школама „Петар Кочић“ у Шибовској и „Никола Тесла“ у Прњавору, каже да је просвјетни радник дужан да открива и развија потенцијал дјетета, мотивише га и охрабрује да вјерује у себе.

Приредила: Тамара Стојановић

ПРЊАВОР, 23. ЈАНУАРА /СРНА/ – Вања Митрић из Прњавора, добитник овогодишње Светосавске награде, каже да признање стиже као потврда рада и вјере у сопствене вриједности, потврда успјеха у раду са дјецом, али не као резултат једног тренутка, такмичења, отпјеване пјесме, већ великог броја одржаних манифестација, приредби, такмичења, припрема, реализованих путовања.

„Велики успјех и награда за цијелу школу, колектив, за све ученике, садашње и раније генерације, потврда да дјеца са којом сам радила вриједе сваке утрошене секунде . То није само школских 45 минута, већ много више уложеног времена и након школе, током празника, викендом“ , појашњава Митрићева за Срну.

Она каже да је посебно био емотиван тренутак када је сазнала да су је радне колеге кандидовале за престижно признање.

„Нешто непоновљиво, пуно емоција, можда чак и више него када је моје име објављено међу добитницима“ , каже Митрићева.

На слици може бити: 10 особа и текст

Митрићева је у просвјети већ 20 година, од школске 2004/2005 године као наставник музичке културе запослена је у ОШ „Петар Кочић“ у Шибовској, а од 2014/2015. године ради и у ОШ „Никола Тесла“ Прњавор.

Сматра да добар наставник може бити само онај ко истински воли свој посао, рад са дјецом и ко његује дијете у себи. У данашње вријеме када је у друштву све присутније насиље међу младима, видљив лош утицај медија и друштвених мрежа, потребно је, каже, дјецу усмјерити да своје слободно вријеме троше на креативан и добар начин.

„Музика спаја и толерише све различитости и даје свакоме могућност да изрази своје емоције и личност. У школи у Шибовској основала сам дјечији хор као редовну школску секцију, имали смо много успјеха, редовно освајамо прва мјеста на такмичењима, наш стил рада и композиције препознати су и у региону“ , појашњава ова наставница.

На репертоару дјечијих хорова под њеним вођством су дјечије пјесме, духовне и етно пјесме, његују народну музику, стварају и компонују властите пјесме, а изводе и пјесме других аутора.

„Све прилагођавам средини у којој се дјеца налазе, трудим се да им развијем љубав према музици, да им приближим умјетничку, али и духовну и свјетовну музику. У раду са дјецом морате истовремено задовољити њихове интересе и умјетничку форму“ , каже она.

Рад у секцијама није обавезан и као такав значи добровољан долазак дјеце, њихову жељу да у одређеној области додатно уче и напредују, дружење и много лијепих заједничких тренутака током година рада. Свако дијете има урођену склоност да пјева, свира, плеше, али то не значи да су сва дјеца талентована за музику. Ту до изражаја долази искуство наставника да препозна колико они и шта могу, да их заинтересује.

На слици може бити: 3 особе и текст

„У свакој генерацији има талентоване дјеце, углавном нису свјесни својих потенцијала, посебно тај узраст с којим ја радим, дјеца од 12 до 15 година. На мени је да из њих извучем максимум, да их наведем да заволе себе, свој глас онакав какав јесте јер дјеца када нешто науче, осјете успјех и радост добијају самопоуздање, вјерују у себе и онда сами траже да долазе на часове, очекују нове задатке, изазове“ , истиче Митрићева.

Прије неколико година за пројекат „Читалићи“ Министарства просвјете и културе Републике Српске у којем је учествовало више наставника и ученика ОШ „Никола Тесла“ у Прњавору компонује химну„Читалића“ и школску химну „Никола Тесла“на стихове ученика Огњена Симића. Након тога објављује ауторску „Музичку књигу“ са ЦД-ом са успаванкама, заједнички истраживачки рад са групом ученика на прикупљању народних успаванки са овдашњих простора.

„Мјесецима смо прикупљали материјал, углавном успаванке из сеоских подручја, дјеца су пјевала, свирала, сами смо све снимали у кабинету. Књигу сам сама урадила код куће, ученици су илустровали, фотографисали. Наш рад смо представили у Бањалуци, изазвали много пажње, а књига и ЦД су у Србији представљени као оригинална и креативна идеја, примјер добре праксе“ , истакла је Митрићева за Срну.

У школској 2023/2024. години компонује пјесме „Светом Сави“, „Никољдане“ и школску химну „Петру Кочићу“ на стихове пјесникиње Раде Јањушић, које је хор изводио на школским и јавним манифестацијама. Крајем школске године снимљен је студијски снимак химне као и видео спот који је наставница Вања сама реализовала.

У периоду од 2005. до 2008. године основала је и водила Дјечији хор СПКД “Просвјета“ Прњавор, а била је и међу оснивачима Црквеног хора Светог Великомученика Георгија у Прњавору. Прије двије године почела је њена сарадња и са Православном радионицом „Наша будућност“ која дјелује при Храму на Смедереву, у Великој Илови, у којој руководи пјевачком групом и кроз рад са дјецом и омладином учествује на бројним манифестацијама. Компоновала је пјесме „Божићно јутро“, „Богородица Тројеручица“ и „Христос воскресе“ које су студијски снимљене и објављене.

Светосавска награда, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, овогодишњим добитницима биће додијељена на свечаној манифестацији „Наши учитељи“ 28. јануара у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бања Луци.

СРНА

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*