Порушен је за време Турака, темељи су откопани ратне 1994. године, од када траје обнова, а 2008, након више од 300 година, у њега су се поново уселили монаси
Од нашег сталног дописника
Бањалука – У скровитим пределима уз реку Укрину, негде између Теслића, Челинца и Прњавора, на педесетак километара од Бањалуке, сместила се знаменита српска светиња – манастир Ступље, чије постојање, по неким предањима, сеже до средњег века, јер је највероватније реч о задужбини Немањића. До манастира води алеја борова, тик уз зидине је и поточић који даје додатну лепоту песми монаха, молитвама и духовности амбијента.
Ова богомоља, као и многе на овом поднебљу, порушена је у време Турака. На темељима је ипак поново васкрсла, три века после уништења. Манастир Ступље првобитно је грађен рашким стилом, уз исти избор материјала и начин градње као и Студеница, Жича, Милешева и Сопоћани. Потврдила су то и археолошка истраживања, што је тек зрно у обиљу сведочанстава о постојању и духу српског народа у бањалучкој регији у 13. веку.
Необичан назив манастир највероватније дугује високим ступовима и звоницима. Неки, пак, кажу да су се у близини налазиле ступе, на којима су калуђери правили сукно за потребе народа.
Први писани траг сведочи да је манастир постојао средином 15. века, а поуздано се зна да је опстао до краја 17. века. У књигама манастирске библиотеке нема сведочанстава о постанку и страдању старог Ступља.
„Народно предање повезује га с краљем Драгутином, али нема историјских доказа који би то могли да потврде”, каже синђел Георгије, сабрат манастира. За „Политику” прича да се у манастиру чувају честице више од 500 светитеља.
„Овде је и честица Часног крста, на којем је Христос разапет. Ту су и делови моштију Светог Лазара Косовског, Нектарија Eгинског, отаца Кијевско-печерске лавре из Украјине, те честице свете Матроне Московске. Испред иконе ове светитељке недељом служимо молебан”, наводи Георгије.
Честице моштију Ступљу су, након обнове, даровала православна браћа, од Свете горе до Украјине и Русије.
„Доста људи долази на литургију. Народ се постепено враћа својој цркви”, прича овај монах.
Манастир је, како каже, добрим делом завршен, али је преостало да се направи оградни зид од камена, као и стазе по порти и црквена чесма.
Предања говоре о великом манастиру који није било лако сачувати од надолазећих невоља. Претпоставља се да је уништен око 1691, за време великог бечког рата, односно рата Турске и Аустрије. Након што је срушен до темеља, монаси из Ступља отишли су у манастир Ораховица у Славонији. Иако уништен, манастир није нестао из сећања и мисли житеља питомог краја. О његовом постојању се причало, завештање се преносило с колена на колено. Старији укућани говорили су млађима о светињи која је постојала поред поточића Манастирице, на њиви званој Црквиште. Наставник историје из Горњих Вијачана Душан Јотић и мештанин Митар Малешевић пронашли су темеље древног манастира. Били су закопани у земљи. На том месту годинама је узгајан кукуруз.
Темељи су откопани 9. марта ратне 1994. године. Од тада траје обнова манастира, а 2008., након више од 300 година, у Ступље су се поново населили монаси. Откако је 13. јула 2014. освештан манастирски храм Светог архангела Михаила, све више људи ходочасти овој светињи. Манастир је уједно и центар парохије, а најближе село, Горњи Вијачани, од њега је удаљено око два километра.
Манастир јесте мали, али има велику библиотеку, једну од најбогатијих у Епархији бањалучкој. Међу 4.000 наслова највише је богослужбених књига. Али, на црквеним полицама има и вредних дела из области историје, филозофије, медицине и психологије. Могу се наћи књиге штампане ћирилицом, латиницом, готицом, на старословенском, руском, грчком, енглеском, француском, немачком језику, од којих су неке прави раритети.
Манастир се бави и издавачком делатношћу. Тиме наставља традицију јер су се пре разарања, по неким изворима, у Ступљу преписивале књиге. Једна од необичности је то што је недалеко од Ступља смештен и манастир Липље. Та два манастира често се у записима појављују заједно. Неки аутори их зову чак и манастирима близанцима. Претпоставља се да су Турци запалили оба манастира у исто време, али Липље нису порушили до темеља.
Be the first to comment