Прије двадесетак година сам пошла на свој први час у овој школи. Мислила сам како је потребно јавити се директорки, Љубици Филиповић.
– Добар дан, хоћете ли ми рећи како, шта треба да радим?
— Моооолим тееее, ја да те водим на час! Изволи и снађи се!
Да ме није добила шармом испод наочара и задимљеном муштиклом, помислила бих да није најљубазнија.
Како тад, тако до посљедњег њеног радног дана.
Ја сам се снашла, катедру не бих дала нипошто! А она је оставила траг какав остављају посебни, траг који се посипа осмијехом и лијепим сјећањима.
Жена са црвеним шеширом, испод великог кишобрана, са муштиклом, кратког али брзог корака прешла је преко ријеке. Ако тамо икакав пут има, она ће знати како, иако су јој овоземаљске цесте биле и камењем пошкропане.
Тања Јелић – Милијевић – prnjavorinfo.com
Žena Čovjek, bog dao SSC, Opšti Srednjoškolski Centar izgubio.