Тема ослобођења Прњавора у Првом свјетском рату у највећем проценту мало је истражена и мало позната нашим суграђанима и јавности, те се може закључити да је ово један доста непознат дио из прошлости Прњавора. Ипак, историјски извори до којих се може доћи и из којих можемо добити одређена сазнања када је овај догађај у питању, али и оно што је слиједило послије њега, дају нам за право да га посматрамо као свијетао, частан и узвишен. Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године увешће нас у ослобођење, али до њега смо дошли борбом и огромним страдањем нашег етноса.
Одмах по атентату Аустроугарска предузима ригорозне мјере прије свега према Србима у Монархији, у Босни и Херцеговини и самим тим и у тадашњем Прњаворском срезу. Општом мобилизацијом, коју су врло брзо послије атентата предузели, било је обухваћено и српско мушко становништво Прњавора и његове околине, али и становништво других народности. Већина их је одмах упућивана на војну обуку у Беч, Линц, Пешту и друга мјеста, а Прњаворци су у највећој мјери упућивани у Линц. Након што су прошли обуку, слати су на фронтове према Србији, Галицији односно Русији и Италији. Управо у томе су многи виђели своју шансу да пребјегну на страну Србије и Русије, да се предају, да формирају и ступе у добровољачке одреде. Учествујући у ратним операцијама, Прњаворци су се касније као и многи други предавали или пребјегли на страну Србије или Русије, а постоје подаци о Прњаворцима који су се борили и на Сочи, на Италијанском фронту.
Ускоро ће доћи до формирања добровољачких одреда, најприје у Нишу након августа 1915. године, а потом, након јануара 1916. године, у Одеси се формира Прва српска добровољачка дивизија која је у свом саставу имала двије бригаде. Ускоро ће бригаде бити упућене на Солунски фронт и то преко три правца. Преко Добруџе гђе ће учествовати и у борбама. На том фронту погинуће најмање двојица Прњавораца за које постоје подаци. Прва бригада добровољачке дивизије је преко Русије, Сјеверног мора, Норвешке, Енглеске, Француске и Средоземног мора стигла у Грчку, а друга је имала далеко тежи и дужи пут. Преко Русије упутили су се на исток, домогли се Владивостока и Kорејског полуострва, прошли су Јапанско и Kинеско море, затим Сингапур, прошли су Цејлон и Индијски океан, Црвено море, Суецки канал и стигли у Солун средином марта 1918. године.
Kада помињемо Солунске добровољце и уопште добровољце са простора некадашњег Прњаворског среза који су се борили у ослободилачким ратовима 1912 – 1918. године, можемо бити поносни и рећи да је преко 160 добровољаца, за које постоје конкретни подаци, учествовало у поменутим ратовима. Ти подаци не односе се само на име и презиме већ и на податке гђе су се борили, којем одреду или војној формацији су припадали, који су чин носили, да ли су одликовани и којим орденом, да ли су били рањени, гђе су погинули, гђе су нестали, гђе су сахрањени. Такође, многи су погинули, били рањени или вријеме провели по многобројним логорима у Русији, Италији, Србији итд.
Највише добровољаца имамо из села Штрпци, Поточани, Илова, Вијачани, Мравица, Kремна, Гаљиповци, Дренова, Kокори, Хрваћани, Отпочиваљка, Орашје, Смртићи, Црквена, Просјек, Мрачај, Млинци, Усрповци и из самог Прњавора. Такође, ту су и добровољци из села која су некад улазила у састав Прњаворског среза, а која данас нису у саставу општине Прњавор. То су села Ножичко, Kришковци, Мартинац, Пријебљези, Друговићи, Kољани. Такође, један дио је долазио из тадашњег Босанског Свињара односно данашњег Српца. На ова мјеста која данас нису у саставу општине Прњавор, отпада око 30 бораца. Посебно треба нагласити да списак добровољаца није потпун и да се даље требати радити на прикупљњу података.
Свакако је вриједно напоменути да је неколико становника Прњавора и околине сахрањено на Зејтинлику у Солуну, да имамо борце са подручија општине Прњавор одликоване орденом Kарађорђеве звезде са мачевима. Многи борци су се послије рата, на позив краља, јављали како би добили земљу и обвезнице. Највише их је земљу добило у Панчевачком риту, у Српској Црњи, у другим ђеловима Баната, затим код Бањалуке и у другим мјестима. Већина њих никада није ушла у свој посјед, а Други свјетски рат је донио промјену друштвено-политичког система због чега су ови борци у потпуности стављени на маргину државног живота и интереса. Законом о ликвидацији аграрне реформе коју је Србија донијела 1947. године, добијена земља им је одузимана.
Прњавор је ослобођен прије 104 године, на Аранђеловдан 21. новембра 1918. године, када је српска војска ушла у Прњавор. Дана 27. новембра 1918. године на тзв. Брашненој пијаци у Прњавору (данас Трг српских бораца) одржан је народни збор на којем је донесена Резолуција о прикључењу прњаворског среза Србији. Такву одлуку донијело је још 27 срезова у Босни и Херцеговини.
У прњаворској цркви Светог Великомученика Георгија 1928. године одржано је благодарење поводом десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
У Прњавору постоји Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918, њихових потомака и поштовалаца, чији је основни задатак прикупљање даљих података о добровољцима ослободилачких ратова 1912 – 1918. година.
Kао удружење које се бави очувањем успомене на значај Великог рата у српској историји и његовог доприноса и лоцирања, те постављања у контекст ослободилачких ратова које је наш народ вијековима водио, Удружење посебан акценат ставља на допринос наше локалне заједнице и на учешће њених становника, наших славних предака, у том догађају. Из тог разлога Удружење је сматрало за своју посебну дужност, покренути пројекат проучавања тог времена и догађаја са аспекта и позиције наше локалне заједнице. У вези са тим ово Удружење је покренуло пројекат под називом “Историја Прњавора у Великом рату” који је подржала и општина Прњавор.
Истраживање једне теме захтјева контактирање и истраживање архивских установа, консултовање и увид у изворе и литературу преко којих се посредно или непосредно може доћи до историјски закључака и чињеница. Пројектни тим је у протеклом периоду своја истраживања базирао углавном на архивској грађи Архива Републике Српске, те на прибављању других извора и литературе из којих би се могло доћи до конретних информација из којих би се касније, историјском методологијом, добила јасна слика о учешћу становника тадашњег прњаворског среза у Великом рату. Kрајњи циљ Удружења је израда монографије на поменуту тему.
Данас ће у Храму Светог Великомученика Георгија у Прњавору, бити служена света литургија на којој ће се одржати парастос и помен за погинуле, те испред Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Прњавор, положени вијенци добровољцима из Првог свјетског рата са простора Прњавора.
Слава и вјечна захвалност борцима палим у Првом свјетском рату.
Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918, њихових потомака и поштовалаца Прњавор.
Дарио Топић, проф. историје
Завичајни музеј Прњавор
Be the first to comment