Годишњица одласка депутације Врбаске Бановине у Београд децембра 1929. године

Представници Прњавора се поклони краљу Александру I Карађорђевићу
пише: Дарио Топић, проф. историје.
Завичајни музеј Прњавор

Међу многобројним и разноврсним манифестацијама којима је народ у Краљевини Југославији испољавао своју љубав и оданост према земљи и краљу Александру I Карађорђевићу, као што је прослава Дана уједињења, краљевог рођендана, рођендана краљице Марије као и рођендана пријестолонасљедника Петра II, прославе краљевог имендана и сл., био је и одлазак у Београд на поклоњење краљу у оквиру одређене, како се то у то вријеме називало, поклонствене депутације. Taда би, према раније утврђеном протокулу, депутације које су сачињавали представници области, срезова, градова, друштвених, вјерских и културних установа, на пријему и банкету који би краљ организовао, пролазили поред краља, биле представљене краљу и симболично, из поштовања, поклонили му се. Наравно, у тим приликама би се организовали разни други пријеми и сусрети. У једној таквој депутацији учествовали су и представници тадашњег среза Прњавор предвођени Луком Станковићем, ондашњим начелником градске општине.

У другој половини децембра 1929. године, краљ Александар I je, поводом прославе свог рођендана али и поводом политичких промјена у земљи од 6. јануара и 3. октобра 1929. године, организовао пријем за представнике бановина формираних у Југославији. Послије пријема депутата Савске, Приморске, Моравске и Вардарске бановине, у Београд су 28. децембра 1929. године допутовали представници Зетске и Врбаске бановине међу којима су били и представници из Прњавора. Поклонствену депутацију Врбаске бановине у којој се налазило двије стотине делегата, предводио је Хамзага Хусеиновић, предсједник Бањалучке општине и др Тодор Лазаревић, посланик Бањалучке општине. Делегати из прњаворског среза су се „посебном возу“ депутације Врбаске бановине који је кренуо из Бањалуке, придружили у Броду, те су заједно наставили пут ка Београду.

На жељезничкој станици у Београду, чим се зауставио воз са депутатима, оркестар је засвирао државну химну, а хор „Обилић“ отпјевао је пјесму „Хеј трубачу“. Поздравни говор депутатима Зетске и Врбаске бановине, испред Београдске општине и Београђана, упутио је др Милослав Стојадиновић, тадашњи потпредсједник Београдске општине. Пожеливши добродошлицу представницима двију бановина, он је, између осталог, изразио задовољство што може поздравити представнике „славом увенчане Зете“ и „наше дичне кроз столећа напаћене Босне. Сви ви дошли сте да се поклоните своме народном Краљу“. У том тренутку сви скидају капу и разлива се поклич: „Живео краљ, живео“.

На банкету који је организован приликом дочека делегата Врбаске бановине, ријечи поздрава упутио је Војислав Заћина, други потпредсједник Београдске општине, а присутне је поздравио у име Београђана као „тумач њиховог великог одушевљења и љубави“. Он је том приликом још рекао да су „све оне величанствене манифестације које је Београд видео приликом доласка представника, који су дошли да се поклоне нашем Узвишеном Краљу, посведочиле најбоље колико државотворног смисла има цео наш народ“.

Пријем код краља Александра био је 29. децембра 1929. године у 17 часова у старом двору. У свом говору, који су засигурно са великом пажњом и усхићењем слушали и представници из Прњавора, краљ је између осталог рекао, да су у националном срцу народа Зетске и Врбаске бановине морали „наћи дубоког одјека силни покличи народном јединству и Краљевини Југославији…“. Краљ Александар је изразио своје надање да ће представници бановина у мјестима из којих долазе, бити тумачи његових жеља „да сву истрајност и снагу упутимо раду на народном благостању и културном подизању“.

Завршивши свој говор краљ Александар је пришао депутацији сваког среза па тако и прњаворског. Први је пред краља иступио и са њим разговарао Лука Станковић као вођа депутације прњаворског среза, а затим се његово величанство поздравило и разговарало и са другим представницима прњаворског среза. Краљ се распитивао о приликама у нашем крају, о жељама и потребама народа.

Након повратка у Прњавор, Лука Станковић ће упутити поздравни телеграм тадашњем предсједнику Општине Београдске Милошу Савчићу. У телеграму пише: “Господине председниче, по повратку из наше славне престолнице хитам да вама као и целом општинском одбору најсрдачније захвалим испред себе и испред осталих делегата среза прњаворског Врбаске бановине на љубазном и сјајном гостопримству приликом нашег доласка у Београд на поклоњење његовом Величанству Краљу Александру првом“. У потпису – Лука Станковић, начелник градске општине Прњавор.

Не може се са сигурношћу рећи ко је још поред Луке Станковића био у делегацији прњаворског среза на поклоњењу краљу тог децембра 1929. године, али се може претпоставити да су учешће у томе узели тадашљи прњаворски прота Јово Јовановић, личност која је у тадашњем Прњавору имала велики углед и која је осим у вјерском, узимала све више учешће и у политичком животу Врбаске бановине, а такође и тадашњи познати прњаворски учитељ Ђека Кљајић и други.
Осим представника из Прњавора, на поклоњењу су биле и депутације околних мјеста као што су Дервента, Теслић, Добој, Тешањ, Босански Брод, Котор Вараош, Нова Топола и други.

на фотографијама: долазак депутата Зетске и Врбаске бановине у Београд.