ЦРТИЦЕ О ЦВЈЕТКУ ПОПОВИЋУ: Атентатор из Прњавора (ФОТО)

Цвјетко Поповић рођен је у породици која се често селила због очевог учитељског позива. Школовао се у Бањалуци и Сарајеву (у учитељској школи),
гдЈе је већ био члан напредних омладинских организација, због чега је и хапшен. Један је од најмлађих учесника Сарајевског атентата, због чега је осуђен на тринаест година тешке тамнице. Послије тамновања у Зеници и Мелерсдорфу код Беча, једино су он и Васо Чубриловић дочекали крај Великог рата. Остали атентатори нису преживели затворско мучење.
У јагодинској Учитељској школи учио је своје ђаке родољубљу.
У пензију је отишао као управник Етнографског музеја у Сарајеву. У издању „Просвете” 1969. године објављује књигу Сарајевски Видовдан 1914. У књизи свједочи да је готово одмах по ступању у сарајевску учитељску школу (1911) постао члан тајног ђачког удружења Срба радикала које је највише дискутовало о просветној и културној заосталости народа и тешком
положају српског сељака.

Након Другог свјетског рата, од 1946. године биће запослен као етнолог и кустос у Земаљском музеју у Сарајеву, све до пензионисања 1962.
Цвјетков животни круг се завршио тамо гдје се он у младости прочуо – умро је у Сарајеву 1980. године.

Породица

Учитељ Ђуро Поповић и његова друга супруга Анка, дјевојачки Оклобџија, родом из Нове Градишке, стекоше тројицу синова: Милована (1909), Богдана (1910) и Милоша (1911), те ћерку Филису (1915). Мјеста њиховог рођења предодредило је Ђурино службовање, па најстарији син би рођен у Бањалуци, а друга двојица у Приједору.
Имао је Ђуро и сина Цвјетка, рођеног 1896. у Прњавору у његовом првом браку са Јеленом и кћерку Љубицу (+1916)

Цвјетко Поповић (Прњавор, 13. марта 1896 — Сарајево, 9. јун 1980) био је српски учитељ, професор, кустос, младобосанац и један од учесника Сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, извршеног на Видовдан 1914. године.
У младости сарајевски атентатор, један од седморице завјереника младобосанаца који су крај Миљацке на Видовдан 1914. чекали Франца Фердинанда. У зрелим годинама професор и директор школа за образовање учитеља, потом и музејски кустос.
У раној младости, Цвјетко је знао свој пут. Има податак у биографији ученика бањалучке и сарајевске учитељске школе да је он, кад је почео балкански рат, у младалачком заносу хтио да побјегне у Србију. Тај занос још више га је обузео с прољећа 1914, као члана Младе Босне. Мада је у вријеме атентата имао свега 18 година, био је један од оних који су се завјерили да на Видовдан убију аустроугарског престолонасљедника.
Мајског дана 1914. ђак Цветко Поповић сусреће ђака Васу Чубриловића који „наведе разговор на велике војне маневре” и учешће престолонасљедника Фердинанда, који ће руководити маневрима. Тада постаје завјереник, од учитеља Данила Илића, који руководи акцијом, добија бомбу, револвер и упутства како се бомба активира, пуца из револвера. Васа ће стајати код Дјевојачке школе, Цвјетко изнад њега на углу преко пута Ћумурија ћуприје.
„Није ми било мило кад је Видовдан, после краћих љетњих киша, освануо потпуно ведар. Да бих што непримјетније могао да носим бомбу и револвер, био сам ријешио да огрнем пелерину. Али човјек у пелерини на топлом јунском сунцу за вријеме доласка престолонасљедника може у очима полиције и детектива бити сумњив. Међутим, другог излаза нисам могао наћи. Забацим пелерину на леђа и пођем на кеј. Успут одврнем бомбу и затварач бацим преко плота у некакав коров на углу Аџемовића и Логавине улице. Бомбу ставим у десни џеп капута, а откочени револвер у лијеви. Што сам се више приближавао кеју био сам све више узбуђен”, сјећао се касније.

„У заказани час, на одређеном му мјесту Цвјетко Поповић је био с откоченим револвером и бомбом. Пошто је Гаврило Принцип с два хица из свога револвера оборио Фердинанда и његову жену, Поповић је успио да побјегне из Сарајева и стигне до Земуна, гдје је ухапшен и осуђен на 13 година тамнице коју издржава у хладној и мрачној ћелији земунског казамата”, пише у књизи о ужичким професорима Слободан Радовић, додајући да је Цветко заједно са Чубриловићем ослобођен 1918. године.
Након Другог свјетског рата, од 1946. године биће запослен као етнолог и кустос у Земаљском музеју у Сарајеву, све до пензионисања 1962.
Цвјетков животни круг се завршио тамо гдје се он у младости прочуо – умро је у Сарајеву 1980. године. Други преживјели сарајевски атентатор Васа Чубриловић, чувен и као послијератни професор и декан београдског Филозофског факултета, поживио је у Београду још једну деценију.

(Извор већег дијела текста: ПОЛИТИКА)