Прњаворчанка Борка Павловић, наставник основа информатике у Основној школи “Бранко Ћопић”, захваљујући изузетном ангажовању у реализацији редовне наставе, али и великом труду улаженом у реализацију ваннаставних активности, међу којима је и припрема ученика за такмичење из информатике, нашла се ове године међу добитницима Светосавске награде.
ПРИРЕДИЛА: Тамара СТОЈАНОВИЋ
Наставница информатике у Основној школи “Бранко Ћопић” у Прњавору Борка Павловић каже да Светосавска награда прија, али и обавезује да настави са радом и са још већим еланом.
“Колико год ми је драго што су ме колеге из школе несебично подржале, толико ми је ова награда и подстрек и обавеза да наставим са још већим еланом у раду на образовању младих људи”, истакла је Павловићева за Срну.
Она указује да је за успјех у раду са дјецом потребно да се наставници прилагођавају ученицима и да им при томе пружају кратку, јасну, занимљиву и примјењиву информацију, иначе ће она проћи неопажено.
“Током радног вијека проведеног са дјецом уочила сам да се они из генерације у генерацију мијењају, другачије размишљају, траже другачији вид пружања информација. Због тога је веома важно да се не прилагођавају они нама, него ми, просвјетни радници, ако желимо да они напредују морамо их пратити”, појашњава Павловићева.
Павловићева каже да ученици све више траже динамику и примјењивање различитих метода рада, и не воле пуко слушање и репродукцију.
“Често постављају питање због чега им је нека информација потребна или гдје ће је уопште примјењивати. То је у реду, треба да питају, да буду радознали и да на вријеме пронађу област и посао који воле и у коме се проналазе. Уколико желимо припремити дијете за примјену наученог у реалном животу морамо му дати оно што оно тражи и за шта има таленат”, каже она.
Павловићева сматра да је то задатак цијелог система, а не само једног човјека, једног наставника.
Он каже да мотивацију на часовима информатике својим ђацима даје конкретношћу, на једноставан, њима разумљив начин, појашњава им колико често ће стечено знање моћи примјењивати у свакодневном животу и за шта им која информација треба и може послужити.
“Не морају сви све знати. Ученицима које занимају поља информатике, програмирање, кодирање, роботика и примјењена информатика у стању сам посветити много више од једног школског часа, презентовати им све што знам, подржати их и ставити њихове интересе на прво мјесто”, појашњава Павловићева.
Али, и поред чињенице да је у основним школама у редовној настави предвиђен само један час информатике седмично што је страховито мало, ученици под менторством Павловићеве остварили су бројне добре резултате на разним такмичењима.
На такмичењима из прогамирања, ученици су освајали прва, друга и трећа мјеста на општинском, регионалном и републичком нивоу, добре резултате на нивоу БиХ и два пута бронзу на Купу.
Ученици су се такмичили и у прогрмирању Ем-бут /Мboot/ роботића у оквиру Спакреаторс лиге и заузели друго мјесто на међуопштинском такмичењу.
На онлајн такмичењу у програмирању микробитова ученици су заузели прво мјесто и пласирали се на такмичење на нивоу БиХ у оквиру пројекта “Стварамо еко хероје”, гдје су, такође, заузели прво мјесто.
Чланови школског Кодинг клуба, двојац Давид Бојановић и Петра Милијевић су у сарадњи са члановима секције техничког образовања, осмислили пројекат “Вин, вин, вин бицикл” /WIN WIN WIN бицикл/ и са њим заузели прво мјесто на такмичењу на нивоу БиХ у кодирању микробитова у организацији Министарства просвјете и културе Републике Српске и конзулата Енглеске.
Ученици су у овом пројекту објединили знања из основа информатике, математике, физике и техничког образовања. Искористили су стари школски бицикл на којем је направљен систем претварања механичке енергије окретањем педала уз помоћ динаме у електричну енергију која се користи за пуњење мобилних телефона.
Како би “вожња” била занимљивија пoмoћy микробит ypeђaja креирали су игрицу са три нивоа сложености која се игра окретањем гувернала, тако да истовремено ученици имају и физичку активност и пуњење телефона еколошки чистом енергијом и забаву.
Додатно су пратили микробит сензорима број обртаја точкова и прерачунали брзину кретања и број пређених километара који се исписују на дисплеју микробит уређаја. Као награду за постигнуте резултате школа је добила три велика пакета ypeђaja за кодирање и 40 микробитова.
Свој допринос унапређивању квалитета рада школе Павловићева је дала учешћем у реализацији пројекта “Унапређивање наставе информатике у подручном одјељењу Штрпци”, као и континуираним коришћењем опреме из пројекта “Доситеј”.
Покренула је и одржава образовни сајт на којем ученици могу пpoнaћи вјежбе, тестове и упитнике за провјеру знања. Забиљежен је статистички податак да су ове вјежбе кориштене чак и по 500 пута што значи да их не користе само ученици њене матичне школе. Уредник је и школског веб-сајта.
Павловићева се активно бави и фолклором, а предсједник је Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” у Прњавору од 2019. године.
СРНА
Be the first to comment