Konj nije za svakoga, a toliko je pametan da sve nauči kao insan

Jedanaest fijakera i devet individualnih jahača iz Prnjavora, Srpca i Odžaka okupilo se na prvoj “Fijakerijadi” u Prnjavoru, održanoj u protekle subote. Manifestacija ima za cilj da nastavi tradiciju održavanja izložbi rasnih grla stoke i obogati sadržaj tradicionalnog vašara.

Konja upregnuti za vuču fijakera nije lako, priča nam Dobrica Janjić koji već godinama svojim rukama uzda Dorata i Jadrana.

“Dosta lakše je osedlati i jahati, nego upregnuti za vuču fijakera. Da bi konje spremili za vuču potrebno je oko godinu dana treninga”, navodi Janjić.

Velika potražnja među mladencima

Mihad Iriškić iz Prnjavora cijeli život ima konje, koje je naslijedio od oca. S njima se druži već 50 godina i iz iskustva priča da konje svako “goniti” ne može.

“Konji se ne mogu dati svakome. Moraju biti ljudi koji znaju oko njih, ako ne znaju, mogu napraviti veliki problem“, priča Iriškić koji je prije tri godine nabavio prvi fijaker, a nedavno je kupio još jedan i to zbog velike potražnje maldenaca da za ulazak u bračnu luku, dođu fijakerom.

“Bili smo prinuđeni uzeti još jedan. Imamo posla ne samo u Prnjavoru nego i šire. Nažalost zbog manjka radne snage morali smo broj grala sa 40 smanjiti na pola“, kaže Iriškić.

Srpčanin Luka Mitraković uzgojem konja bavi se 20 godina. Počeo je sa dva grla, a danas na svojoj ergeli imam 36. Najteži mu, kako kaže, pada kada uđe u štalu i za manifestacije kao što je ova, moram odabrati koje će grlo izvesti. Navodi i kako je potrebno još mnogo da bi se konjički sport u našoj zemlji unaprijedio.

“Mi ovdje imamo jednu veliku barijeru, jer u ovu zemlju može da uđe s vana svako grlo, ali mi ne možemo da izvezemo. Ja imam možda 15-ak grla sada slobodnih za prodaju, ali imamo tu barijeru, jer ne možemo izvesti van zemlje“, navodi ovaj zaljubljenik u konje.

Sofija jaše sedam godina

Veliku ljubav prema konjima gaji i Sofija Lepir, koja već sedam godina jaše odvažno i s puno samopouzdanja. Bijela boja, elegantna građa i graciozan hod, osnovne su karakteristike lipicanera, koji su dominirali na prvoj prnjavorskoj “Fijakerijadi”.

“Mirni su i poslušni, ali zahtijevaju mnogo pažnje, imaju i poseban režim ishrane, a više od svega potrebna im je ljubav. Potrebno je dosta treninga da se nauči sve, ali kad se nauči onda je baš lijepo uživati u jahanju“, istakla je Sofija.

Tradicija uzgoja konja nezaobilazna je i u posavskom mjestu Odžaku. Na fijakerijadi može da učestvuje konj koji je potkovan, poslušan, a neophodno je da ima kondicije, ali i da bude lijep.

“Samo treba istrenirati lijepo i stvarno se svaki konj može dovesti u red, svaki. Oni su došli, nisu znali uopšte za amove, pa sve po malo nauči se na opremu, prvi puta teško je, ali odvojiš vremena i polako, na sve se nauči kao insan“, kaže Elmedin Dajanović iz Odžaka.

Fijakeri se danas najčešće proizvode u Poljskoj, na isporuku je potrebno čekati najmanje godinu dana i izdvojiti od 10 do 20 hiljada eura.

Organizator zadovoljan

Organizator prve “Fijakerijade”, koja je oduševila mnogobrojne posjetioce, bilo je KP “Park” iz Prnjavora, iz koga su istakli da posebnih uslova za učešće nije bilo. Na javni poziv su se odazvali uglavnom vlasnici lipicanera, a ovdje upravo egzistira i ergela “Vučijak, poznata po njihovom uzgoju, što je vjerovatno i jedan od razloga da je upravo ova rasa dominirala na fijakerijad.

Direktorica KP “Park” Dragana Nježić, ističe kako je ideja za ovom nesvakidašnjom manifestacijom potekla iz želje da se ranija tradicija održavanja izložbe stoke u vrijeme Preobraženjskog vašara održi, ali na jedan novi, savremeni način.

“Sigurno da ovu manifestaciju ohrabruje i puls mladih, koji su s godinama sve zainteresovaniji za konjički sport”, poručuje Nježićeva. Organizatori navode da će dogodine uz još veće prisustvo fijakera i jahača održati smotru.

Komisija birala najbolje

Komisija je imala veliki posao, a ocjenjivala je najljepši par hladnokrvnih konja, najljepši par toplokrvnih konja, najljepši par ždrebadi, najljepši konj, najljepša kočija, najbolji i najmlađi jahač. Profesor doktor na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, Biljana Rogić, koja je bila član ocjenjivačke komisije, istakla je da su dominirali lipicaneri kao toplokrvna rasa, ali su bili zastupljeni i pojedini hladnokrvni primjerci ove plemenite životinje.

“Ovo je svakako prilika posebno za grad Prnjavor, da se na neki način da na značaju konjima, koji su kao rasa domaćih životinja, možda zbog njihove slabije upotrebne vrijednosti sada, potisnuti, marginalizovani, tako da su ovo svakako prilike gdje se ponovo daje na značaju konja“, kazala je Rogićeva, dodajući da je program manifestacije bio izuzetno bogat.

“Imali smo defile ulicama grada, što je potrajalo dugo. Moram reći da smo zadovoljni jer je sve prošlo bez problema, ali i odati čestitke organizatoru”, kazala je Rogićeva, koja je dodala da pored ergela danas veliki broj ljudi drži konje u privatnom vlasništvu i to je za svaku pohvalu.

Nagrađeni najbolji

Za najljepši par na prnjavorskoj fijakerijadi kada je riječ o toplokrvnim konjima proglašen je par u vlasništvu Stefana Mitrakovića. Milan Dušanić vlasnik je pobjedničkog para u kategoriji hladnokrvnih konja, a istakao je da svaka pobjeda ima svoj značaj i podstrek je za dalji rad s konjima.

“Posao sa konjima je zahtijevan, a često i težak. Ima dosta obaveza, po nekoliko puta na dan se moraju obići. Konji traže i dosta pažnje”, kaže nagrađeni Dušanić koji je nedavno pobijedio u Gradišci i Bijeljini.

Lijepo je, dodaje, kada se na kraju svega vide rezultati rada.

“Konji za manifestacije, kao što je ova u Prnjavoru moraju biti lijepi, upareni, posvećuje se veća njega u vidu kupanja, čišćenja, mazanja kopita. Komisija sve gleda i ocjenjuje i zato je potrebno mnogo rada i pažnje“, pojašnjava naš sagovornik.

Najljepši par ždrebadi prnjavorske fijakerijade imao je Ljubiša Vasilić. Najljepši konj je rase Maestoso s ergele “Vučijak”, najljepša kočija je vlasništvo Nihada Iriškića, najbolji jahač Karin Tešić, a najmlađi Sofija Lepir.

Agroklub