Gradski odbor SUBNOR-a Prnjavor juče je selu Prosjek organizovao obilježavanje Dana ustanka naroda BiH, 27. juli.
Ovaj značajan datum obilježen je pored Spomen obilježja posvećenog palim borcima NOR-a.
Predsjednik Gradskog odbora SUBNORA- Prnjavor, Rade Radonjić, istakao je da je zadovoljan odzivom potomaka i poštovalaca NOR-a, koji su svojim prisustvom doprinijeli očuvanju uspomene na heroje NOR-a, pale borce i žrtve fašističkog terora u ratu 1941.-1945. godine kao i očuvanju uspomena na poginule borce, pripadnike ratnih jedinica Vojske RS. Marijan Popadić
27. јул обиљежава се као Дан устанка народа БиХ (и Хрватске). Међутим, сви “народи” изузев Срба нешто се не бусају у “прса јуначка” и не обиљежавају овај датум као понос и сјећање на НОБ/НОР јер су у партизанима били статистичка грешка, тачније били су на супротној страни. Колико су били привржени “ослобођеној” земљи, Југославији, они ће показати прије 30 година када су искористили геополитички сплет околности и оружаном сецесијом су разбили заједничку државу, остварајући своје тисућљетне снове.
Срби су, у читавој тој “игранци”, извукли најдебљи крај, са последицама који ће остати у наслеђе нашим бројним будућим генерацијама или како каже СУБНОР – потомцима и поштоваоцима.
Оно што је највећа српска трагедија је чињеница да сами себе лажемо и заваравамо, као ми смо потомци и поштоваоци наших славних ослободилаца, партизанског покрета. То најбоље показује активност СУБНОР-а и сјећање, прослава, 27. јула (1941.) као Дана устанка.
Овдје је нејасно следеће:
Ко је 27. јула 1941. године у Просјеку дигао устанак (назив устаника, организација, бројност, конкретни опис збивања, резултат устанка, евентуалне последице, губици на “устаничкој” страни … и друго).
Друго питање је – против које је окупационе силе и/или власти дигнут устанак (назив, њихова организација и бројност, поступање према локалном већински српском народу, конкретне радње, губици… и друго).
Свих ових података нема, већ се паушално “гусла” увијек једна те иста прича, о ослободиоцима, див јунацима, народним херојима и жртвама фашистичког терора – све без конкретних података.
Као треће, гдје је та “ослобођена” творевина звана ФНРЈ/СФРЈ, гдје је братство и јединство, пут у којег смо се свечано заклињали да с њега нема скретања…
Оно што ме посебно чуди то је присуство свјештеника СПЦ, који се моле за душе комуниста, као организатора, идеолога и носиоца НОР/НОБ-а и оних који су их следили у “антифашистичкој борби” до “ослобођења”.