Mladi kao snaga promjene u svojim zajednicama

Разноразни домаћи и страни “визионари”, “Анђели Спаситељи” и “доброчинитељи” разних фела и калибара појаве се изненада, када их најмање очекујемо и својом појавом и циљевима усталасају тако неку циљну групацију, дајући им изгледну шансу за животни успјех који ни сањали нису. Овај пута то су млади, од 15 до 24 година старости, који ће у међународној организацији за миграцијe, бити учесници обуке сагледавања и рјешавања проблема у локалној заједници. Тема врућа и изазовна.
Тако ће млади, поред дружења и стицања нових знања, видјети све оне пропусте и нефункционаслне радње, поступке и рјешења која су остала ван домашаја једног релативно успјешног начелника, иначе доктора економских наука и његових сарадника; све самих економских експерата и дугогодишњих радника, упосленика и врсних познавалаца функционисања локалне заједнице, Његовог величанства – Чиновника !

Поставља се питање, када млади и сагледају локалне проблеме и понуде рјешења – како ће их спровести у пракси на сопствено задовољство али и, можда, на задовољство грађана општине. Њихова рјешења немају снагу скупштинских одлука и било какву обавезу за локалну администрацију. Тако ће се сва њихова работа, види јада, свести на дружење и узалудно трошење времена, по оној народној – трла баба лан…

Да би све то било још компликованије потрудили су се старије генерације, који држе кључне позиције функционисања и одлучивања. Тако ће те у том мноштву одлучујућих персона старијег естамблишмента наићи на разне радмановиће, мајкиће, новиће, васиће, ђокиће и ине, а највећи куриозитет је предсједник Академије наука и умјетности који има само 88 година старости!!! Све ми се чини да се све своди на оно Шојићево: Неће да може!

Imam osjećaj da se Bravar vratio, opet, među Srbe! On je uvijek povlađivao mladima, hvalio ih kao najperspektivniji dio društene zajednice, vjerovao u njih … sve dok nije generacijama i generacijama mladih isprao mozak tako da mnogi ni danas ne mogu doći k sebi, od onih bezbrižnih i dobrih godina njegove vladavine. Komunističkim demagozima toga doba nije falilo komplimenata za mlade i sve bi to bilo “o-kej” da nije jedne sitnice – nema one bajne državne zajednice, od Triglava pa do Vardara, jer je razbiše baš oni koji su bili “na vrhu” ne pitajući mlade šta o tome misle oni.

Tako i ovi sadašnji “usrećitelji” obraćaju se mladima, jer samo oni, baš oni, mogu da budu “društveno odgovorni” i, kao takvi,”nosioci promjena u svojim zajednicama”! Mladi jedino dobro vide i zapažaju, a imaju životne energije i spremni su na bezkompomisne promjene.
Zar opet priča stara, bez realne šanse da mladi postignu bilo šta? Jedva osnovno i srednje školovanje izguraše, fakultet kako-ko, većini “noćna mora”, a tatinim sinovima nikad lakše – kupe ga i Bog te veselio.
Ali hajde, da ne budemo baš toliko pesimisti. Neka pokušaju, a tu su im i iskusni nosioci projekata, sve sami eksperti. Ipak me malo golica crv sumnje, jer u čitavoj priči nema stava nekog iz opštinske administracije, a to mi nije dobar znak izglednog uspjeha.
Najvažnije u svemu je Bojana, ako ona tako misli i kaže, čemu sumnja?!
Nadam se da će nam, na kraju ove aktivnosti, svi učesnici iz Prnjavora i Čelinca, Bojana i ostali, ponovo biti “gosti” na TV K3 i da će to prenijeti Prnjavor.Info, na opšte oduševljenje junaka naše priče i sugrađana Prnjavora i Čelinca!