Koliko građani pamte služenje vojnog roka u JNA? – Početak dana TV K3

2 Comments

1. Друштвено-економски систем СФРЈ заснован је на илузијама о “партизанији” и важности тзв. народно-ослободилачке борбе и праведној социјалистичкој изградњи земље предвођена КПЈ/СКЈ, на чијем је врху пирамиде био “Највећи син наших народа и народности” – друг Бравар.
   Намјерно ћу прескочити њихову оружану борбу за ослобођење земље и како су дошли на чело ФНРЈ, ипак је ово коментар.
   Из те борбе формирана је армија, ЈНА, оружана сила која је имала задатак да штити и брани суверенитет земље од унутрашњег и спољног непријатеља, на чијем су челу били углавном (по)ратни генерали, као Арсо Јовановић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Раде Хамовић, Виктор Бубањ, Стане Поточар… до Благоја Аџића и Животе Панића.
   Министри одбране: Иван Гошњак, Никола Љубичић,, Бранко Мамула … до Вељке Кадијевића.
   Е сад, не спорим да су многи од њих били патриотски орјентисани али “главни играч”, Бравар … од њега је све почело, како за вријеме рата тако и послије, и он је највећа измишљотина Другог свјетског рата.
   Већ у току трајања рата и читаво послератно вријеме Бравар ће се немилосрдно обрачунати са онима који су само посумљали у његов “визионарски пут”. Тако ће настрадати др. Младен Стојановић, Иво Лола Рибар…Арсо Јовановић, Владо Дапчевић (брат Пеке Дапчевића!), Слободан Пенезић Крцун; а многе ће брутално одстранити као што су Павле Јакшић, Александар Ранковић, и др.

   О овоме се и данас ћути (Обратите пажњу на видео који је у прилогу текста):
   https://srbin.info/kultura/o-ovome-se-i-danas-cuti-titov-pokolj-srba-na-kocevskom-rogu-u-sloveniji-video/

   Како се ЈНА понашала у распаду, СФРЈ, сецесији?
   Уљуљкани у осјећај лажног братства и јединства, нису ни примјетили да су од званичне Армије одједном постали “агресори који не само да нису могли сачувати распад земље него ни властиту пропаст! Класична издаја.
   Е, о томе “сузе лије” један од пјешадијских официра Билеће. Али нека не брине и данас Србијом владају синових и унуци браваревих следбеника, који “с његовог пута” не скрећу.
   Земље коју су они као изградили више нема, формирано је шест нових, међу којима се не убраја Република Србија! Самозвана Република Србија нема међународно признате границе, “оцапарили” су јој и признали као државу Косово и Метохију, и дај Боже да се заустави на томе. Републиком Србијом данас влада тежи душевни болесник, намјесник и друштво: Ивица Дачић, Ана Брнабић, Загорка Доловац, Марко Чадеж… све само не Срби.

   Reply

2. … два га вуку а тројица туку!

   Мало шале на почетку, мог сјећања на служење ЈНА, у лије сам редове примљен као граничар. Прво сам упућен у Шабац (ВП 7716/16), шест мјесеци на основну обуку, 30.09.1971. године а затим у Граничну војну област Сомбор (ВП 8097/4), до 04.12.1972.г. Већ у Шабцу доживео сам прво разочарење: Један тип из Словеније псује србску мајку, у сред Србије. Одстрањен је из јединице и његова судбина ми је остала непозната.
   Као “стари” војник долазим у Сомбор, на караулу Риђица, на мађарску границу, 03.03.1972.г. Сви војници су сматрали да ћемо бити на дужности чувања границе, али авај… један дан смо (једно оделење) чували гранични појас а други смо активно учествовали на обуци, све из почетка, почев од копања ровова па до других задатака. Тако се до задњег дана! Имали смо и друге активности, од узгоја прасади до обраде врта за поврће. Командир карауле нам је био Витомир Новаковић, старији водник, мутан и јако незгодан старјешина, старији од нас 3-4 године. Тако на примјер, он игра фудбал с нама и одједном дрекне “Узбунаааа”! Ми брже-боље по опрему и наоружање у у строј пред њега. Такав је био… Више ровова сам ископао на караули (и послије затрпао) него на обуци у Шабцу!

   У то доба појавиће се тзв. хрватско прољеће, неоусташе су покушале, већ тада, док је “Стари” био жив, да сруше државу.
   Зато та држава и није могла опстати, јер је била саграђена на “климавим темењима”, лажном браству и јединству и издаји врхушке, политичара и Војске.
   Дуга прича, са мноштвом прича…

   Ево описа једног догађаја са граничне линије.
   Са Мађарима нисмо имали никаквих проблема, у пролазу смо се поздрављали. Једног дана, почетком јула, сам сам обилазио гранични реон. Сретнем три мађарска војника, с коњским колима и алатом за уређење граничне линије од корова, а поготово драче. Када сам их прошао видим да су прелазили на нашу страну границе и косом косили траву! То представља гранични инцидент и забрањено је и нама и њима. Видјевши то ја одлучим да се брзо вратим и да их дочекам у засједи али сам то извео тако да мој маневар они нису примјетили. Нисам дуго чекао у засједи, кад ето ти двојице Мађара, носе косу и сјекиру, и на нашој су страни границе. Када сам се ја појавио они су дрхтали од страха, нису могли да се помјере. Ни мени није било свеједно јер шта учинити? Да их лишим живота, или раним, или… у том магновању узмем њихову сјекиру и повучем се, пут карауле. На караули извјестим да се десио гранични инцидент и опишем дешавање.
   Није прошло ни два сата а мој командир карауле, десетар и ја (са сјекиром) идемо на мјесто догађаја. Тамо нас чека комадант Сомборске Граничне области (мислим Војводић, пуковник), двојица мађарских официра и тројица мађарских граничара. Ја дам опис инцидента и вратим сјекиру мађарском официру!
   Како су прошли мађарски граничари не знам, а мени је комадант Војводић рекао да би ми дао мјесец дана наградног одсуства, само да нисам окретао пушку ка Мађарској!!!

   Ја се времена проведеног у ЈНА не сјећам с носталгијом. У питању је класична издаја властите земље, и то од оних који су били дужни да је чувају, по Уставу и законима СФРЈ. Први који је то урадио био је Врховни комадант а затим готово сви његови генерали, и други официри, и подофицири.
   Жали, Боже, недужних жртава, уништених материјалних добара и мржње која је остала на развалинама лажног братства и јединства. ШаринчанИН

   Reply