Генерација 1987–1995 поклонила школи дрво јавора – симбол трајне захвалности и јединства

Гдје год нађеш згодно место,
Ту дрво посади!
А дрво је благодарно
Па ће да награди.

У ЈУ Основној школи „Петар Кочић“ Шибовска, ових дана је настала једна лијепа прича у којој су се спојиле добра воља наших бивших ученика и ентузијазам садашњих ђака, са циљем да се остави нешто трајно – поклон генерације за генерације које тек долазе.

Генерација ученика 1987–1995 поклонила је школи дрво јавора, које је засађено у школском дворишту и тиме оплеменило простор у ком свакодневно боравимо, док су истовремено сви заједно оставили траг за вријеме које ће тек доћи.

Како истиче Бојана Чапљак-Скали, идеја је настала из жеље да се остави траг који ће надживјети све њих, али и бити користан за будуће генерације.
„Ми смо имали жељу да оставимо некакав траг који ће надживјети све нас, а успут бити и користан“, објашњава она.

Зашто баш јавор?
„Мој тата је волио јавор и сигурно би био први који би подржао овај пројекат, али он нажалост више није међу нама. Мој тата, моја мама, као и многи родитељи моје генерације, ишли су у ову школу, па смо овим јавором повезали генерације прије нас, наше и оне које тек долазе“, каже Бојана.

Повезивање генерација и захвалност школи


Ово није прва донација ове генерације – раније су школи поклонили и клавир за кабинет музичке културе, који се данас налази у учионици гдје настају први музички кораци многих ученика.
„Мотивишу нас добра дјела – то је наш знак захвалности школи у којој смо провели много лијепог времена и дружења. Ми смо генерација која је увијек била сложна, весела и спонтана, и то се поново видјело по одзиву. Донирали су и они који нису могли бити присутни те вечери“, додаје она.

Колико вам значи што сте се, након толико година, поново окупили у школском дворишту?
„Значи нам свима много. Одазив је био изнад свих очекивања, што мене лично чини много срећном, поготово што је то било, како сам касније сазнала, готово немогућа мисија јер нас је више од пола у иностранству“, каже Бојана Чапљак-Скали.

Радост садашњих ученика
Садашњи ученици школе били су изненађени и обрадовани овим гестом. „Били су много срећни и изненађени“, каже Бојана, додајући да је чин садње дрвета био прилика да се млађима покаже како је лијепо оставити траг за добробит свих.

Симболика дрвета
„Обожавам дрвеће и жао ми је што често заборављамо колико је важно чувати стара стабла. У данашње вријеме све може да се купи, осим хладовине великог дрвета у дворишту – за то ипак треба вријеме и стрпљење“, истиче Бојана.

Поглед ка будућности
Иако не открива детаље, најављује да генерација планира још активности у сарадњи са школом. „Волим да о томе причам кад све спроведемо у дјело“, каже уз осмијех.

Порука младима и другим генерацијама
„Можемо увијек бити добар примјер млађима. Важно је оставити траг, јер тако остављамо доказ да смо постојали“, поручила је Бојана Чапљак-Скали, позвавши и друге генерације бивших ученика да се прикључе и подрже сличне иницијативе које чувају дух и традицију школе.

Поносни смо на генерацију која носи лијепе успомене на своју прву школу и која је, као и сада, увијек знала да препозна тренутак када треба да подржи и обогати школски живот.

Како кажу стихови пјесме – вјерујемо да ће и ово дрво бити благодарно за све нас.

Ведран Лепир – Prnjavorinfo.com

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*