Обавјештавамо вјерни народ да ће у недељу 14.04.2024. године, у Храму Светог великомученика Георгија у Прњавору, на поклоњење, бити изложен дио моштију и икона Свете Матроне Московске. Позивамо све заинтересоване да присуствују овом великом догађају и приме благослов. Света Литургија служиће се са почетком у 9.00 часова, а началствовати ће игуман манастира Ступље архимандрит Платон (Јовић).
Извод из текста:
Девојчица се од малена молила пред иконама. Кад није знала где јој је кћи, мајка ју је прво тражила у цркви, где је Матронушка увек стајала на истом месту за време службе и певала заједно са појцима. Светитељка је још у детињству стекла дар непрекидне молитве.
Дар духовног расуђивања, прозорљивости, чудотворства и исцелења Матрона је примила већ са седам година. Блиски људи почели су да примећују да су јој познати не само људски греси, већ и њихове мисли. Она је предосећала приближавање опасности, предвиђала природне катастрофе и несреће у друштву. Код ње су почели да долазе посетиоци, болесници из оближњих села и градова. Исцељени су у знак бладодарности родитељима остављали храну и поклоне. Тако је девојчица, уместо да буде терет за породицу, постала њен главни хранитељ.
Кад је имала седамнаест година, Матрона није могла више да хода, ођедном су јој се одузеле ноге. Она се због тога никад није жалила, већ је смирено носила тај тежак крст од Бога дат.
Још као млада Матрона је предсказала револуцију, како ће „пљачкати, рушити цркве и све редом прогањати“. Показивала је гестовима како ће похлепно међу собом делити земљу, а потом ће све бацити и некуда побећи. Земља више ником неће бити потребна, рекла је.
Било је задивљујуће то што је Матрона, не само потпуно слепа, већ и без очних јабучица, имала јасну слику о свету који је окружује. Једном јој је сусетка рекла „Права је штета, матушка, што ви не видите лепоту света!“ Матрона јој је одговорила: „Бог ми је једном отворио очи и показао свет и твар Своју. И сунашце сам видела, и звезде на небу и све што је на земљи, лепоту земаљску: планине, реке, траву зелену, цвеће, птичице…“
Светозар Поштић
Be the first to comment